Kaže da danas radi u najbrojnijem sektoru kompanije – Sektoru operacija – i da je angažovana na raznovrsnim projektima. Neki od njih su implementacija fiksnih servisa (televizija i internet za rezidencijalne korisnike), zamena rutera na preko 200 lokacija u Srbiji. Neki od projekata su jedinstveni po tome što se rade vrlo retko, čak jednom u deset, petnaest godina. Pored profesionalnog razvoja, redovno pohađa treninge koji joj pomažu da unapredi svoje lične, netehničke veštine. Doslednost, principijelnost, istrajnost, iskrenost, objektivnost, odmerenost i moralnost – vode je i u poslu i u životu.
Koja tehnologija vas inspiriše i koje veštine treba da razvijaju mladi profesionalci?
Telekomunikacije su oblast koja se neprestano razvija i transformiše, a tehnologije poput 5G i Internet of Things (IoT) predstavljaju ključne inovacije koje oblikuju budućnost ove industrije. Ove tehnologije ne samo da transformišu telekomunikacioni sektor već i donose neverovatne promene u svakodnevni život i poslovne procese širom sveta. Tehnologija 5G omogućava brže, pouzdanije i efikasnije komunikacije, dok IoT povezuje različite uređaje preko interneta, omogućavajući im da komuniciraju i dele podatke.
Ova međusobna povezanost stvara inteligentne sisteme koji mogu unaprediti naš način života i rada, pa će nam rečenica iz filmova: „Vrata, otvorite se” vrlo brzo postati realnost. IoT otvara nove mogućnosti za automatizaciju, analitiku i upravljanje podacima. Kombinacija ovih tehnologija stvara temelje za pametne gradove, autonomna vozila, napredne zdravstvene sisteme.
Mladi profesionalci koji žele da se razvijaju u današnjem digitalnom svetu moraju, pre svega, razvijati tehničke sposobnosti. Uz to, moraju da budu spremni na brze promene i stalno učenje. Današnji poslovi su nešto drugačiji od poslova koje su naši roditelji radili, sve je mnogo brže, čini mi se intenzivnije i zahteva efikasno upravljanje vremenom i projektima kako bi produktivnost bila što veća. Takođe, pored tehničkih veština, bitno je stalno unapređivati netehničke veštine, tzv. meke veštine (soft skills). Kombinacija ovih veština će im omogućiti da se prilagode brzo promenljivim uslovima i iskoriste sve prednosti koje digitalni svet nudi.
Koji su, po vašem mišljenju, najvažniji faktori uspeha?
Za mene je uspešan onaj ko, u ovom ludom vremenu, gde se ljudi u trci za poslovima i materijalnim vrednostima pogube i izgube suštinu, uspe da zadrži u sebi dete, očuva porodicu i prijatelje iz detinjstva, gradi nova prijateljstva, a uz to – bude uspešan na poslu. Zvuči kao bajka i nemoguća misija, ali čvrsto verujem da nije tako. Uspeh je sposobnost da se pronađe i održi balans između profesionalnog i privatnog života, dok se neguju autentični odnosi i unutrašnja sreća.
Koja je najvažnija stvar koju ste naučili od mentora i koliko je mentorstvo značajno za razvijanje karijernog puta?
Mentor je, pored lične želje i upornosti, možda i najbitnija figura u razvijanju karijere. Kada tek krenete da radite, dobijate mentora koji vas uči poslu, a kasnije mentore sami birate. Mentor može biti bilo ko u kome ste prepoznali da poseduje one stvari koje vi želite da znate. Ono što sam naučila od svog mentora i kasnije primenila, kada sam se i sama našla u toj ulozi, jeste da su strpljenje i nesebično deljenje znanja ključni u kreiranju dobrog radnika, bez obzira na to kojim se poslom bavi. Mentorstvo ne samo da pomaže u savladavanju tehničkih veština i znanja već i u razvoju profesionalne etike i samopouzdanja.
Dobar mentor inspiriše, pruža podršku i vodi svojim primerom, omogućavajući vam da rastete i razvijate se u svojoj karijeri na način koji je usklađen sa vašim vrednostima i ciljevima. Takođe, uloga mentora je da vas usmeri kroz izazove i pruži savete, koji su često zasnovani na ličnom iskustvu. To je neprocenjivo, jer vam omogućava da izbegnete greške koje su drugi već napravili i da brže napredujete.
Kako se nosite sa stresom i pritiskom u poslu i kako nalazite ravnotežu između profesionalnog i privatnog života?
Održavanje telekomunikacione mreže često je zadatak koji zahteva neprekidnu pažnju, brze reakcije i rešavanje problema u realnom vremenu. Ova vrsta posla nikada nije monotona, svaki dan donosi nove situacije i prilike za učenje i profesionalni rast. Upravo su ta dinamika i nepredvidivost ono što me privlači i što me drži motivisanom. Kako posao podrazumeva dežurstva, često se radno vreme proteže u privatne sate i tada je potrebno balansirati.
Da bi se postigao balans, ključna je podrška okruženja. Moj partner, moja porodica i moji prijatelji razumeju prirodu posla kojim se bavim i pružaju mi neophodnu podršku i razumevanje. Dešava se da radim i dok sam sa njima, ali njihovo razumevanje čini ovaj balans mogućim. Mom okruženju nije strano da se nađemo na kafi i da je laptop tu.
Jedan od najvažnijih aspekata u nošenju sa stresom i pritiskom jeste ljubav prema poslu. Kada zaista volite to što radite, lakše je suočiti se sa izazovima i stresnim situacijama. Suočavanje sa izazovima je neizbežan deo mog posla. Umesto da ih vidim kao prepreke, trudim se da ih posmatram kao prilike za rast i razvoj.
Pozitivan pristup mi pomaže da ostanem motivisana i da sa svakim novim problemom stičem dragoceno iskustvo koje će mi koristiti u budućnosti. Svaka nova situacija donosi lekciju koju mogu primeniti u sledećem izazovu.
